SPORAZUM O NESMETANOM RASTU PRIVREDE PROSTORA JADRANSKOG REGIONA
SPORAZUM O NEOVIRANI RASTI JADRANSKE REGIJE
Promene na Geopolitičkom planu, Brexit, terorizam, migrantska kriza ali i Geoekonomsko posrtanje hrvatskog giganta Agrokora, dovelo je do promena poimanja uloge države u samoregulaciji tržišta. Državni intervencionizam dobio je novi zamajac.
Ako uzmemo u obzir da je nova administracija Donalda Trampa u SAD dovela u pitanje dalje odvijanje pregovora oko „Transatlantsko trgovinskog i investicijskog partnerstva“ (TTIP), postavlja se pitanje daljeg rasta i regulacije privrede u EU i regionu uopšte.
Uvodjenje posebnih šengenskih pravila usled borbe protiv terorizma, označilo je i ponovno čekanje na carinskim terminalima i zadržavanje robe i putnika u nesnonim uslovima.
CEFTA sporazum koji danas definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine zemalja jugoistočne Evrope: Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Srbije, Moldavije, UNMIKa u ime Kosova (bivše jugoslovenske države + Moldavija i Albanija), a koji je bio dobar osnov za nastavak rasta privrede u regionu, izlaskom zemlja koje su danas članice EU – Poljske, Češke, Slovačke, Slovenije, Madjarske, i Hrvatske, prestao je da bude dovoljan oslonac.
Poseban razlog je nastao nakon usvajanja Rimske deklaracije iz marta 2017.g, iz koje se naslućuje da je dalje proširenje EU pod velikim znakom pitanja, pri čemu treba uzeti u obzir da je sam Junker izjavio da do 2020 neće biti novog proširenja EU.
Iz svih gore navedenih razloga uzimajući u obzir i globalne procese stvaranja Evroazijske unije, što će usložiti političku i ekonomsku situaciju u regionu:
Jadranski Savet iznosi predlog o početku pregovora izmedju zemalja EU i zemalja sadašnje CEFTE o neophodnosti sklapanja novog „Sporazuma o nesmetanom rastu privrede zemalja Jadranskog regiona“, koji će za cilj imati, po ugledu na TTIP, potpuno uklanjanje prepreka u trgovini (carine, nepotrebni propisi, ograničavanje ulaganja itd.) u širokom rasponu privrednih sektora kako bi se olakšala kupovina i prodaja robe i usluga izmedju zemalja Jadranske regije van prostora EU i zemalja EU.
Sporazum bi se sastojao od 4 ključne komponente, 3 kao kod TTIP i jednu dodatnu, koje bi se pregovarale uporedno i predstavljale bi deo jedinstvenog paketa kojim će se osigurati ukidanje carina, ukidanje regulatornih prepreka trgovini, napredak u pravilima trgovine, otvaranje novih radnih mesta i snižavanje cena:
- pristup tržištu (trgovina robama i uslugama, ulaganja, javne nabavke)
- regulatorna saradnja i tehničke prepreke trgovini uključujući sanitarne i fitosanitarne mere te sektore: lekovi, hemikalije, medicinski uredjaji, kozmetika, motorna vozila, tekstil, ICT i pesticidi.
- pravila (pravila o poreklu, zaštita intelektualnog vlasništva, olakšavanje trgovine, trgovina i održivi razvoj, zaštita tržišnog takmičenja, trgovina energentima i sirovinama, odredbe o malim i srednjim poduzećima, kretanje kapitala i plaćanje, transparentnost i dr.)
- uklanjanje fiskalnih prepreka između zemalja članica današnje CEFTE.
Ovi pregovori i sam Sporazum ne bi uticali na brzinu i suštinu pregovora o pristupanju EU država kandidata, već mogu postati sastavni deo pregovaračkih poglavlja uvedenih kroz nove dogovorene instrumente u okviru pregovoračkog procesa, ukoliko za to uopšte i postoji potreba.
Sama suština pregovora bi se odvijala u istom smeru u „dve trake“ istog puta. Jednu traku bi predstavljali i dalje pregovori zemalja kandidata dok bi se u drugoj traci vodili pregovori oko novog Sporazuma.
Naša pretpostavka je da bi sami pregovori trajali oko 2-3 godine, dok se prvo naredno proširenje EU ne može očekivati pre 2021.g, a realno tek 2025.g, pod uslovom da se Geopolitička situacija ne usložnjava.
Potpisivanjem Sporazuma, izbegao bi se novi intervencionizam, ubrzao bi se razvoj zemalja iz regije i dostizanje standarda EU, omogućio bi se brže i bolje prihvatanja pravila te na taj način bi se poboljšali uslovi za celokupan razvoj privrednih potencijala država u Jadranskom regionu.
Kao najznačajniju odluku Evropske unije, koju je potrebno hitno doneti, (koja bi prethodila početku pregovora) vidimo uspostavljanje „trgovinskog koridora“ za svu robu u drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju, koja bi se nesmetano prevozila od mesta utovara do mesta istovara bez posebnih carinskih kontrola u zemljama tranzita. Na ovaj način bi se umnogome ubrzao tok robe i kapitala u izmedju zemalja članica EU i država van unije.
LJUBLJANA 9.maj 2017.g
JADRANSKI SAVET
